И ове године Село Младеновац је обележио хришћанску верску догму, Свето Тројство, и том приликом су ученици школе, заједно са својим учитељима и мештанима села учествовали у традиционалном обиласку 4 записа којима се већ деценијама посвећује посебна пажња.
Ђаци су том приликом допунили своја знања о традицији, обичајима и религији-,,рођендану” Хришћанске цркве-Тројицама, које представљају несхватљиву и нераздељиву љубав Три Личности:Оца,Сина и Светог Духа. Учествовали су у походу крстоноша, којем је сврха да се село и усеви заштите од временских непогода и других несрећа.
Окупљање је започело у дворишту школе где се и налази један од записа, да би литија, заједно са крстом, иконом и црквеним барјацима обишла атар села, при чему се заустављала код свих записа и појединих раскршћа где су протојереји Милорад Лазић и Слободан Кеџић очитали молитве , и тако редом у круг до повратка на почетно место. На сваком запису обновљен је урезани крст и окађено дрво.
Главно богослужење за овај празник одржало се код главног записа у дворишту школе. Током богослужења, свештеници су са домаћином славе Миланом Петровићем извели обред ломљења колача на два дела.Једна половина је предата свештеницима,а другу половину је узео Зоран Николетић,чија ће породица бити домаћин литије наредне године.
Домаћин је организовао ручак за све ученике и мештане села,и уложио велики труд да свим гостима буде пријатно и незаборавно.
ЗАПИСИ – СВЕТА СТАБЛА У СРБИЈИ
Записи су српска света стабла, дуговечна, углавном крошњаста.То су стабла хтаста, липе, ораха, крушке и букве. Верује се да у њиховим крошњама живе виле заштитнице.У нашем народу постоји веровање да се са записа не сме скинути ни једна гранчица,плод,кора,ништа..Поготово се не сме одсећи и уништити запис, јер ко то уради, задесиће га велика несрећа,и њега и његову породицу.
Када су литије, сеоске и црквене славе код записа се окупља народ, урезује крст на њему,а онда се чита молитва за добар род у пољу и да се село заштити од громова и неприлика.
Имати такво стабло у дворишту у Србији је била част. Ако га је неко имао-имао га је само добар домаћин и узоран човек у селу. Ту част додељивало му је село.
Божја служба обављала се од записа до записа, од куће до куће, до њиве и свих делова села. Њу су пратиле крстоноше барјактари који су певали духовне песме и њих је народ даривао. После тога би се на запису урезао крст, прелио виним, што су, каже предање, Словени донели на Балкан из прапостојбине, а што је касније прихватило и хришћанство.
Народ је сачувао своје записе, најстарији записи се налазе у селу Раниловићи код Аранђеловца стари од 300-500 година.
Записи у Селу Младеновцу стари су преко 100 година. Налазе се код Младеновића,Станкића, Марјановића и у дворишту ОШ ”Свети Сава” .
Славица Ердељановић и Валентина Костић